Unua paĝo
Nia teamo
Kontaktoj
Pri ni

    ĉefpaĝo


Lernolibro de esperanto

Elŝuti 288.47 Kb.

Lernolibro de esperanto




paĝo1/4
Dato21.03.2017
Grandeco288.47 Kb.

Elŝuti 288.47 Kb.
  1   2   3   4

Mato Špekuljak

UDŽBENIK
ESPERANTA

LERNOLIBRO DE ESPERANTO



ZAGREB 2001

I. izdanje / I-a eldono









PREDGOVOR

Premda se esperanto u javnom životu još uvijek rijetko spominje, tim - u usporedbi s tzv. prirodnim jezicima neusporedivo lakšim za učenje - jezikom diljem svijeta već stotinjak godina govore tisuće naglašeno druželjubivih ljudi, njegujući iskreno međusobno prijateljstvo. Na esperantu postoji i sve značajniji korpus književnih, publicističkih i drugih djela. Na njemu se izdaju stotine biltena, novina i časopisa. Ima radio-postaja koje emitiraju specijalne emisije na esperantu. U gotovo svakoj zemlji svijeta postoje klubovi, društva, organizacije esperantista, općeg ali i najrazličitijeg specifičnog usmjerenja.

Esperanto je sve prisutniji na Internetu (u što se lako uvjeriti posjetivši, na primjer, web-katalog Donalda J. Harlowa ne engleskom jeziku http://www.webcom.com/donh/esperanto.html s pravom riznicom esperantskih linkova). Na Internetu postoje već tisuće web-stranica na esperantu. Web adresa Svjetskog esperantskog saveza (Universala Esperanto-Asocio) je http://www.uea.org, a web adresa Hrvatskog saveza za esperanto (Kroata Esperanto-Ligo) je http://www.esperanto.hr. Web adresa Jurija Finkela, autora do sada najboljeg programa koji omogućava uporabu specifičnih esperantskih slova na računalima s operativnim sustavima Windows 95/98/ME/NT/2000/XP, je http://www.esperanto.mv.ru/ESP/index.html.

Ovaj udžbenik je namijenjen svima koji žele samostalno i u kratkom vremenu savladati osnove esperanta. Udžbenik može poslužiti i onima koji su u nekoj mjeri već savladali osnove esperanta te žele dodatno uvježbati svakodnevnu konverzaciju. Da bi samostalno učenje bilo što lakše i uspješnije sve lekcije udžbenika prevedene su na hrvatski jezik, i to što je moguće doslovnije, riječ po riječ. Taj je prijevod stoga, dakako,  poprilično nezgrapan te, ne može poslužiti esperantistima za učenje hrvatskog jezika, ali je - upravo takav - od velike koristi svakome kome je hrvatski jezik materinski, a samostalno uči esperanto. Bez obzira na raspoloživ doslovni prijevod svih lekcija ovoga udžbenika, sve esperantske riječi iz udžbenika nalaze se i u Esperantsko-hrvatskom rječniku istoga autora.

 

S A D R Ž A J

Esperantska abeceda

UVODNE VJEŽBE

Vježba 1 Izgovor slova, naglasak, karakteristični završetak imenica u jednini
Vježba 2 Karakteristični vremenski završeci glagola, neodređeni glagolski način
Vježba 3 Karakteristični završetak pridjeva, karakteristični završetak rednih brojeva, glavni brojevi
Vježba 4 Akuzativ imenica, akuzativ pridjeva, određeni član
Vježba 5 Množina imenica, množina pridjeva, lične zamjenice, povratna zamjenica
Vježba 6 Zapovjedni glagolski način, pogodbeni glagolski način, posvojne zamjenice
Vježba 7 Prilozi, komparativ pridjeva i priloga
Vježba 8 Tvorba riječi, nedoređena zamjenica, neodređeni prijedlog

LEKCIJE

Leciono 01 NI KONATIĜU
Leciono 02 SEMAJNFINO
Leciono 03 HILELISMO
Leciono 04 EN GLACIAĴEJO
Leciono 05 ESPERANTUJO
Leciono 06 ANKORAŬ IOM PRI HILELISMO
Leciono 07 VESPERA PROMENADO
Leciono 08 GASTO EL ITALIO
Leciono 09 EN LA TRAMO
Leciono 10 SURVOJE AL LA DOMO DE IVAN
Leciono 11 ĈE LA KOMPUTILO
Leciono 12 SEMINARIO EN MARBORDA URBETO

Doslovni prijevodi svih 12 lekcija na hrvatski jezik

01 02 03 04 05 06 07 08 09 10 11 12

DODATAK

I. Korelativi
II. Glagolski pridjevi i prilozi
III. Prefiksi i sufiksi

 

Esperantska abeceda



A

a

a

B

b

bo

C

c

co

Ĉ

ĉ

čo

D

d

do

E

e

e

F

f

fo

G

g

go

Ĝ

ĝ

o ( kao jedan glas)

H

h

ho

Ĥ

ĥ

ĥo  (h oštro, za razliku od hrvatskog - prednjonepčano; sreće se vrlo rijetko, pa i tada se umjesto njega se sve češće koristi k)

I

i

i

J

j

jo

Ĵ

ĵ

žo

K

k

ko

L

l

lo

M

m

mo

N

n

no

O

o

o

P

p

po

R

r

ro

S

s

so

Ŝ

ŝ

šo

T

t

to

U

u

u

Ŭ

ŭ

ŭ (u kratko nenaglašeno polusamoglasničko (pojavljuje se kao drugi dio dvoglasnikâ , , ; u hrvatskom jeziku npr. u riječi "auto")

V

v

vo

Z

z

zo

Napomene:  

(1) U nemogućnosti tiskanja slova ĉ, ĝ, ĥ, ĵ, ŝ. ŭ mogu se koristiti ch, gh, hh, jh, sh, u.
(2) Dvoglasnici aŭ, eŭ, oŭ predstavljaju po jedan slog (kao da se radi o po jednom samoglasniku)

UVODNE VJEŽBE

VJEŽBA 1 Izgovor slova, naglasak, karakteristični završetak imenica u jednini

01. Svako se esperantsko slovo uvijek izgovara kao u svom abecednom nazivu.

02. U višesložnim esperantskim riječima naglašen je (snažnijom artikulacijom) uvijek pretposljednji slog (tj. samoglasnik), s tim da u riječima složenim iz dvije ili više riječi i prethodni elementi mogu zadržati svoj (ali ublaženi) naglasak.

03. Esperantske imenice imaju u jednini karakteristični završetak -o.

aŭto [auto], biciklo [biciklo], centro [centro], ĉokolado [čokolado], decembro [decembro], Eŭropo [Europo], fakultato [fakultato], grupo [grupo], ĝeneralo [dženeralo], hotelo [hotelo], idealismo [idealismo], jaĥto [jaĥto], ĵurnalo [žurnalo], kaŝtano [kaštano], literaturo [literaturo], maŝino [mašino], nomo [nomo], oranĝo [orandžo], profito [profito], radio [radio], seminario [seminario], ŝancoanco], Triesto [triesto], universitato [universitato], valuto [valuto], Zagrebo [zagrebo];
aŭtomobilo [automobilo], telefonnumero [telefonnumero], universaletiko [universaletiko].

 

VJEŽBA 2 Karakteristični vremenski završeci glagola, neodređeni glagolski način



04. Glagoli se ne mijenjaju niti po licima niti po brojevima, a imaju sljedeće vremenske završetke: -as za sadašnjost (prezent), -is za prošlost (perfekt), -os za budućnost (futur).

05. U neodređenom načinu (infinitivu) glagoli završavaju na -i.



Ivan estas Kroato. Ivan je Hrvat. Marko estas Italo. Marko je Talijan. Jaap estas Nederlandano. Jaap je Nizozemac.
Ivan estis studento. Ivan je bio student. Aristotelo estis filozofo. Aristotel je bio filozof. Klinton estis prezidento. Clinton je bio predsjednik.
Irena estos instruistino. Irena će biti nastavnica. Goran estos doktoro. Goran će biti doktor. Periferio estos centro. Periferija će biti centar.
Ivan ŝatas legi. Ivan voli čitati. Marko ŝatas vojaĝi. Marko voli putovati. Irena ŝatas kanti. Irena voli pjevati

 

VJEŽBA 3 Karakteristični završetak pridjeva, karakteristični završetak rednih brojeva, glavni brojevi



06. Pridjevi imaju u jednini karakteristični završetak -a.

07. Karakteristični završetak -a imaju u jednini i redni brojevi (u složenim rednim brojevima - samo posljednji broj), koji se dodavanjem završetka  -a tvore od glavnih brojeva.

08. Osnovni su esperantski brojevi: (1) unu, (2) du, (3) tri, (4) kvar, (5) kvin, (6) ses, (7) sep, (8) ok, (9) naŭ, (10) dek; svi se ostali glavni brojevi tvore slaganjem deset osnovnih.

Irena estas bela. Irena je lijepa. Aŭto estas nigra. Auto je crn. Parizo estas granda urbo. Pariz je veliki grad. Ivan estis bona studento. Ivan je bio dobar student. Esperanto estas facila lingvo. Esperanto je lagan jezik.
Unua leciono estas interesa. Prva lekcija je zanimljiva. Dek dua leciono estas grava. Dvanaesta lekcija je važna. Kvardek sesa leciono estas granda. Četrdeset šesta lekcija je velika.

 

VJEŽBA 4 Akuzativ imenica, akuzativ pridjeva, određeni član



09. U akuzativnom obliku (obliku koji odgovara na pitanje "koga?" ili "što?") imenice završavaju na -n; svi ostali padežni odnosi izražavaju se samo uporabom odgovarajućih prijedloga.

10. Pridjevi uz imenice u akuzativu također imaju završetak -n

11. U esperantu postoji (po rodovima, brojevima i padežima nepromjenjiv) određeni član la, koji odgovara određenom članu u nekim drugim jezicima (npr. određenom članu "the" u engleskom jeziku), ukazujući na općenitost, određenost, raniju poznatost osobe, predmeta i sl. označenih općom imenicom ispred koje se član stavlja.

Ivan havas belan ĝardenon. Ivan ima lijepi vrt. La ĝardeno estas granda kaj bela. Vrt je velik i lijep. Ivan sidas en la ĝardeno kaj legas libron. Ivan sjedi u vrtu i čita knjigu. La libro estas interesa. Knjiga je zanimljiva. En la ĝardeno de Ivan estas Irena. U Ivanovm vrtu (dosl. vrtu od Ivana) je Irena. Irena skribas leteron al Marko. Irena piše pismo Marku. En la letero Irena skribas pri Esperanto. U pismu Irena piše o esperantu. Irena skribas per maŝino. Irena piše (pisaćim) strojem. La maŝino estas nova. (Pisaći) stroj je nov.

 

VJEŽBA 5 Množina imenica, množina pridjeva, lične zamjenice, povratna zamjenica



12. Imenice u množini dobivaju  -j (koji prethodi akuzativnom završetku, ukoliko ga imenica ima).

13. Pridjevi uz imenice u množini također dobivaju -j (koji također prethodi akuzativnom završetku, ukoliko ga pridjev ima).

14. Lične zamjenice, što se padeža tiče analogne imenicama, jesu: mi (ja), ci( ti umjesto kojeg se najčešće koristi vi), li (on za biće muškog spola), ŝi (ona za biće ženskog spola), ĝi (ono za životinje, biljke, stvari...), ni (mi), vi (vi), ili (oni, one, ona za bića obaju spolova, životinje, biljke, stvari...).

15. Povratna zamjenica glasi si, te je također, što se padeža tiče, analogna imenicama.



Ivan kaj Marko estas studentoj. Ivan i Marko su studenti. Ili estas bonaj studentoj. Oni su dobri studenti. Ivan havas hundon. Ivan ima psa. Ĝi momiĝas Hari. On se zove Hari. Marko havas tri nigrajn katojn. Marko ima tri crne mačke. Ili ne havas nomojn. One nemaju imena. Ĉu vi pli ŝatas hundon aŭ katon? Da li vi više volite psa ili mačku? Ni pli ŝatas hundon. Mi više volimo psa. Kaj ci, Marina? A ti, Marina? Mi ŝatas klasikan muzikon. Ja volim klasičnu glazbu. Mi tre ŝatas aŭskuti ĝin. Vrlo volim slušati je.
Irena parolas pri si. Irena govori o sebi. Ivan lavas sin. Ivan se pere.

 

VJEŽBA 6 Zapovjedni glagolski način, pogodbeni glagolski način, posvojne zamjenice



16. Glagoli u zapovjednom načinu (imperativu) dobivaju završetak -, a u pogodbenom načinu (kondicionalu) -.

17. Posvojne se zamjenice tvore od ličnih zamjenica dodavanjem završetka -.



Iru kun ni! Hajde(te) s nama! Diru al mi kio estas tio! Reci(te) mi što je to! Ili vojaĝus tra Eŭropo. Oni bi putovali kroz Europu. Mi kisus vin. Ja bih te poljubio.
Lia domo estas sur periferio de la urbo. Njegova kuća je na periferiji grada. Ilia fakultato havas novan bibliotekon. Njihov fakultet ima novu knjižnicu. Nia urbo estas granda. Naš grad je velik. Mia hungara amiko vivas en Budapeŝto. Moj madžarski prijatelj živi u Budimpešti. Ŝia domo estas sur periferio de Rijeka. Njezina kuća je na periferiji Rijeke.

 

VJEŽBA 7 Prilozi, komparativ pridjeva i priloga



18. Prilozi su ili korijenski, te se sastoje samo od korijena (npr. ankorau "još", morgaŭ "sutra", tre "vrlo"), ili su izvedeni od korijena drugih riječi tako da im je dodan karakteristični priloški završetak -e.

19. Komparativ pridjeva i priloga tvori se pomoću riječi pli, a superlativ pomoću riječi plej ispred konkretnog pridjeva, odnosno priloga.



Ni ankoraŭ ne parolas Esperanton. Mi još ne govorimo esperanto. Ĉu vi povus alveni morgaŭ? Da li bi ti mogao / vi mogli doći sutra? Poŝtelefonoj nun estas tre popularaj. Mobiteli (dosl. džepni telefoni) sada su vrlo popularni. La hundo de Ivan multe manĝas. Ivanov pas (dosl. pas od Ivana) mnogo jede. Mi ofte skribas leterojn. Ja često pišem pisma. Ĉu estas facile lerni Esperanton? Da li je lako učiti esperanto?
Ivan estas pli alta ol Irena. Ivan je viši od Irene. Marko skribas pli rapide ol Ivan. Marko piše brže nego Ivan.
Ilia domo estas la plej bela en nia strato. Njihova kuća je najljepša u našoj ulici. Esperanto estas la plej facila lingvo en la mondo. Esperanto je najlakši jezik na svijetu. Plej multe parolas Irena. Najviše priča Irena.

 

VJEŽBA 8 Tvorba riječi, nedoređena zamjenica, neodređeni prijedlog



20. Od elementarnih (korijenskih) riječi pomoću karakterističnih prefiksa i sufiksa grade se izvedene riječi, a slaganjem dviju ili više elementarnih riječi grade se složene riječi, s tim da značenjski važniji element dolazi na kraju složenice; pri povezivanju elemenata - ako je to potrebno zbog lakšeg izgovora - ostavlja se povezujući samoglasnik o.

21. U esperantu postoji neodređena zamjenica oni, te prijedlog neodređenog značenja je, koji se upotrebljava kad - logički - nijedan drugi prijedlog nije prikladan.



Kontraŭe de bela estas - malbela. Suprotno od lijep je - ružan. Kontraŭe de multekosta estas - malmultekosta. Suprotno od skup je - jeftin. Kontraŭe de granda estas - malgranda. Suprotno od velik je - mali.
Kiu instruas estas instruisto. Tko podučava nastavnik je. Kiu parolas Esperanton estas esperantisto. Tko govori esperanto esperantist je. Kiu tradukas estas tradukisto. Tko prevodi prevoditelj je.
Tramo haltiĝas sur tramhaltejoj. Tramvaj se zaustavlja na tramvajskim stanicama. Aŭtobuso haltiĝas sur aŭtobushaltejoj. Autobus se zaustavlja na autobusnim stanicama. Matena manĝo nomiĝas matenmanĝo. Jutarnji obrok naziva se doručak. Vespera manĝo nomiĝas vespermanĝo. Večernji obrok naziva se večera.
Sur skribtablo oni skribas. Na pisaćem se stolu piše. Per kudromaŝino oni kudras. Pomoću šivaćeg stroja se šije.
Sur la seĝo oni sidas. Na stolcu se sjedi. Oni ne povas fari kion oni volas. Ne može se raditi što se hoće. 
Ili ne kredas je Dio. Oni ne vjeruju u Boga. Li estas kapabla je ĉio. On je sposoban za sve. Irena revenis je la tria matene. Irena se vratila u tri ujutro.

 

LEKCIJE

Leciono 01 NI KONATIĜU

I v a n

Mia persona nomo estas Ivan. Mia familia nomo estas Horvat. Mi estas Kroato. Mi naskiĝis la 19-an (dek naŭan) de januaro 1978 (mil naŭcent sepdek ok) en Zagrebo. Zagrebo estas ĉefurbo de Respubliko Kroatio. Mi estas instruisto. Mi instruas la anglan lingvon en bazlernejo. Mi ankoraŭ ne estas edziĝinta. Mi vivas kun miaj gepatroj en la familia domo en periferio de la urbo. Mia ĉefa libertempa okupo estas Esperanto. Mi eklernis ĝin antaŭ 4 (kvar) jaroj. Krom per Esperanto kaj la angla lingvo, mi iomete regas ankaŭ per la germana.

I r e n a

Mi nomiĝas Irena Boban. Mi estas Kroatino. Mi naskiĝis la 23-an (dudek trian) de februaro 1981 (mil naŭcent okdek unu) en Rijeka. Rijeka estas kroatia urbo sur la bordo de Adriatika maro. Mi estas studentino kaj mi jam kvaran jaron vivas en Zagrebo, ĉe geparencoj. Mi studas la francan kaj la italan lingvojn. Mia amiko, Ivan, instigis min ĉi-jare eklerni Esperanton. Esperanto al mi tre plaĉas. Ĝi estas tre simila al la itala lingvo kaj mi rapide progresas en la lernado. Mi lernas Esperanton aŭtodidakte. Ivan donacis al mi lernolibron.



Tvorba riječi

nask-iĝ-i, ĉef-urb-o, instru-ist-o, edz-iĝ-int-a, ge-patr-o-j, nom-iĝ-as, Kroat-in-o, kroat-i-a, ge-parenc-o-j, ek-lern-i;
baz-lern-ejo-o, liber-temp-a, ĉi-jar-e

Napomene

mi naskiĝis rodio sam se Obzirom da se esperantski glagoli ne mijenjaju po licima i brojevima u pravilu se ne smiju izostavljati pripadajuće uz njih imenice, odnosno zamjenice.

la 19-an de januaro 1978 19. siječnja 1978. U odgovoru na pitanje "kada?" koristi se akuzativ. Godina u datumima je u esperantu glavni broj (a ne kao u hrvatkom jeziku - redni).

edziĝinta koji se oženio, oženjen Glagolski pridjev prošli radni tvori se od glagolske osnove pomoću -int- iza kojega slijedi karakteristični pridjevski završetak -a.

Esperanto esperanto Naziv jezika esperanto u pravilu se piše velikim početnim slovom. Sam naziv je zapravo glagolska imenica oblikovana od glagolske osnove esper kojoj je dodan -ant- iza kojeg slijedi karakteristični imenički završetak -o. Na jedank način, ali dodavanjem karakterističnog pridjevskog završetka -a tvori se, glagolski pridjev sadašnji radni (esperanta homo = čovjek koji se nada).

la germana njemački (jezik) Član može stajati i samo uz pridjev (pa i posvojnu zamjenicu) kada je ispuštena imenica koja se podrazumijeva.
  1   2   3   4


Elŝuti 288.47 Kb.


Elŝuti 288.47 Kb.